Okrilati potpetice
podijumsla letačice
te ohrabri ovo lice
pesnika i propalice
namignuvši okom tim,
da poruši sve stolice,
da ispije sve čokanje,
te da poje do zorice
za te pesme i pesmice
uz onežni gitar-štim.
Valovitim kukovima
zacirkusaj tu pred svima
i inatna neskromnima
ti pokaži da me ima.
A kad jutro zarosim,
pobegnimo na atima.
Baci trice zavidnima,
treznima i pijanima.
Men' u lice duvan dima
da m' uveriš da ne spim.
Volim što ne volim
da čitam druge pesnike...
...A ti si kriva.
Onda bi
samo neverna kopija bila
svih Emina, Jelena i Ana
i svih pesmoimenovanih žena
koje su nekad, neki,
mali il veliki pesnici
i svi oni koji su se tim imenom
nekad nazvali,
voleli.
(imenom jer "pesnik" nije epitet)
A, ti ne umeš sama
i nazor
biti bolje izvajana
neg moje reči
kroz koje te volim,
i vajam,
kojim te uklesujem
u stene bezvremene,
na koje poglede bacaju
samo oni kojima naličim...
Polikret ne mogu biti,
ali ne smem se usuditi
zvati te manjom Herom
od njegove...
...Hej,
ti,
moja kad te ljubim
i mojija kad se pravim
da te ljubiti ne želim,
reci mi,
po kom božanstvu
da te nazovem?
Powered by blog.rs