Krilat. A rat...

Đavolja mora

Poetko ćoše... — Autor hartofilax @ 17:16

 

 

Ružana staza trnja,

iglana.

 

Sve kožom ubod

u um mi zri,

 

a otrov grči

jezik palacav.

 

Trzaj ludaka

što rđavo sni.

 

Znojava šija,

po čelu graške,

 

očnjaci škripe

spas promuklo.

 

Sekundara trči

unatraške.

 

Kakvo to tintaru

pohodi zlo?

 

To đavo nevina

krivca traži;

 

misli da može

na nejaka.

 

Time bi da se

okuraži,

 

al mali je đavo

spram ludaka.


Powered by blog.rs