Krilat. A rat...

   Sve mi nekako u glavi prizvuk Basarinih reci o velikim istinama... Nikako da mu se otrgnem. Veliko ime...kažu pametniji... I, da znate da je u pravu.

   Koliko god velikih istina se dalo na dlan čitaocu, one uvek predstavljaju samo siže i nikad u pravom smislu neće biti prepoznate i primenjene već ostaju samo naučene kao pesma koja se obavezno mora naučiti za ocenu, a čiji sadržaj i težina nisu primereni uzrastu u kom se pesma uči... Velike istine, olako izrečene su kao delo Mali princ... Često, tako "poklonjene" one se olako i zaboravljaju jer ne postoji nikakvo stanje empatije niti prethodno iskustvo koje bi te istine potvrdilo i dalo im onu pravu, nezaboravnu dimenziju. Sva zivotna iskustva, usidrena u ljudskim umovima, uvek duže traju od svih najvećih misli koje je isti taj um nekad registrovao. Postoje dva rešenja... Ili povezati iskustvo sa istinom i tako napraviti jedan večano koristan spoj ili se osloniti na književnost i pristupiti joj krajnje empatično, crpeći iz nje i iskustva i istine. Sigurno da je mnogo više onih koji mogu samo ovo prvo, u suprotnom , čitava stvarnost u ovoj zemlji bi bila sasvim drugojačija.

   Dakle, ne trošite novac na kojekakve "Trezore mudrosti", "Misli velikih" i slične stvari sem ako niste sedamdesetogodišnjak koji je proživeo i sito i rešeto.

   I, zaista, vreme je da se taj Mali princ pomeri bar za tri godine unapred te da ga obradjuju ovi malo stariji mladi...

Tijosavljević Stefan