Krilat. A rat...

Razdan.                                              

Od čega li sazdan

arčim, budan, san?

Spram prozora zgrada

nikad žalosnija.

Svega jedan stan

broji se u dom.

Sad prazan i on.

Strujate aždaje

tlom promiču tiho;

uposlene žderu

što na muku vrve.

Na vestima seru

o poseti Beču.

U golubjem parku

pticama veselje.

Jedna seda glava

boji atmosferu;

hleb prstima melje.

Pauza za mrve.

Miris prve gorke

trezvenošću kadi

mis'o na nju greje.

Na čelu povorke

sin i krst pod njim.

Suze tegle mladi.

Razleže se plač.

Slučajni prolaznik

cigaretu vadi.

Spušta pogled. Pali.

Harmonikom prosi

ciganska nejač.

Ogolele lipe

ponosno se prse.

Vetar ledno kosi.

A nebo...

A nebo se smeje.