Krilat. A rat...

15 Feb, 2012

Ne o psima

Poetko ćoše... — Autor hartofilax @ 20:10

 

 

Ozaren vrlinom, a iznutra zver

ište sve što vidi. Pa besciljno tako

tumara po tmini, rastržući lako

svaku kost što nađe, izgladneo ker.

 

Naslućuje propast, al' slab da razume

iako mu umlje ko balgoslov dato,

ne uspeva jadan. No gde celo jato

tamo i on leti. Zaboravlja šume,

 

razlistale grane i miholjska leta,

aprile, septembre, lica i imena,

i oči i usne svih ljubljenih žena,

 

zaboravlja strašnu istoriju sveta.

Čovečanstvo gordo, duši nek mi ide,

premalo je onih koji te se stide.

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs